Tahmasib

„Kako pluća?“ upita Bikov.

„Tako…“ reče Dauge. „Ni bolje ni gore…“

„Moraš u planine. Nisi dete, moraš da se čuvaš.“

„Nemam vremena za to“, reče Dauge. „Ima još mnogo šta što treba završiti. Mnoge stvari su započete, Aljoša.“

„Pa šta onda? Treba se lečiti. Inače nećeš uspeti da završiš.“

„Odlučeno je i rešeno pitanje ekspedicija na Transpluton.“ Insistiraju da pođeš ti. Ja sam zamolio da sačekamo da se prvo vratiš.

„No, pa u redu“, reče Bikov. „Otići ću kući, malo ću se odmoriti… Može, zašto da ne.“

„Za načelnika je postavljen Arnautov.“

„Svejedno“, reče Bikov.

Počeli su da se penju uz stepenice aerodromske zgrade. Dauge tiho reče:

„A ja ih nisam ni zagrlio, Aljoša… Tebe sam zagrlio, Vanju takođe, a njih nisam.“

Bikov oćuta i oni uđoše u hol. Žilin se pope stepenicama i najednom u senci, iza jednog stuba, ugleda neku ženu, koja ga je posmatrala. Ona se odmah okrenu od njega, ali on uspe da zapazi njeno lice pod krznenom kapom — nekad verovatno veoma lepo, a sada staro, mlohavo, gotovo ružno. ‘Gde sam je video?’ pomisli Žilin. Ili ona samo liči na nekoga?

Gurnuo je vrata i ušao u hol. Znači, sada Transpluton, taj Kerber. Daleki, daleki. Najdalji od svega. Od Zemlje je dalek, od ljudi dalek, od najglavnijeg dalek. Ponovo čelična kutija, ponovo tuđe, sleđene stene. Glavno ostaje na Zemlji. Kao i uvek, uostalom. Ali tako se ne može, treba biti pošten. Vreme je da se odluči, Ivane Žiline, vreme je! Razume se, neko će reći — sažaljivo ili prezrivo: „Nervi mu nisu izdržali. Dešava se i to.“ Aleksej Petrović može tako da pomisli. Žilin se čak zaustavi. Da, on će baš tako i pomisliti: ‘Nervi mu nisu izdržali. A bio je jak momak’. A to je dobro! U krajnjem slučaju, neće mu biti toliko krivo što ga napuštam baš sada, kad je ostao sam… Razume se, njemu će biti lakše da misli da mi živci nisu izdržali nego da vidi da me uopšte ne interesuju svi ti transplutoni. On je uporan i čvrst u svojim ubeđenjima… i svojim zabludama. Kamene zablude.

Glavno je na — Zemlji. Glavno uvek ostaje na Zemlji, i ja ću ostati na Zemlji.

Odlučeno, pomisli. Odlučeno je. Najvažnije je — na Zemlji…